To što ćutim i kuliram ne znači da ne primećujem šta se dešava oko mene, jednostavno ne mogu da trošim reči na nebitne ljude u mojim životima.
Ne vidim razlog što bih se nervirala oko nečega što će ubrzo proći.
I svakako nije tačno da sam uvek smirena i da se nikada ne nerviram. Jednostavno me ne znate dovoljno dobro. :)
I nervira me to ogovaranje. Deč'ja posla. Nek' nosi šta hoće da nosi, nek' radi šta hoće da radi, tačno me ne zanima.
Sad što je ljudima toliko bitno da ih drugi vide u što pozitivnijem svetlu.. Jebi ga sad.
Znam da imam njih koje me vole pored svih gluposti koje pravim i to mi je sasvim dovoljno. <3
Svesna sam da će nam se putevi jednom razići i da se možda nikada nećemo videti, ali sećanja na sve gluposti će ostati, zauvek.
Definitivno treba da prestanem da gledam tinejdžerske serije.. Ili bar da se zaustavim u onom delu kada je sve lepo i savršeno, a fakultet jednostavno da zanemarim..
