...igra. Nekad pobedimo, nekad izgubimo, ali uvek izvucemo neku pouku, naucimo neki novi trik.
Desi se ponekad, i da, po ko zna koji put igramo jednu te istu igru.. I onda pomisimo "Cemu trud? Vec znam kraj", tu se predamo, izgubimo - kraj. Ali kad bismo se sledeci put, malo vise potrudili, mozda bi kraj bio drugaciji. :)
Nikad ne znamo koju igru nam nosi novi dan. To ga cini interesantnim, vrednim cekanja.
Cak i kad nam se cini da je sve monotono - nesto se desava, samo mi ne drzimo oci dovoljno otvorene da bi to nesto primetili. :)
